Evo ga, stigao je.....mesec ljubavi, ali i moj mesec, mesec kada sam se ovog puta rodila. Taj dan pamti moja mama, čak je i morala da se susretne sa paralelnim svetom, da doživi taj izlazak iz tela o kome se već naveliko priča. Ja pamtim druga rerođenja, kojih je bilo prilično .....to su uvek one nagrade posle testa preživljavanja na koji nas nešto stavlja. Dobro je, ne možes se navići, ali bar znaš da taj dan nove Ivane dolazi. Kako čudna stvar, jedina ne zaustaviva, jedina koja je tu i kada misliš da nije, jedina koju ne možeš pauzirati, jedini naš život. Od jednog februara , jednog utorka ja sam tu. Došla da radim najbolje. Jedino se životu plašim da budem mrzovoljna, jedino se njegove ljutnje bojim . Mesec mog rođenja je i mesec koji je trenutno mesec vašeg života. Počeo je sunčano, hteo je da nam napomene šta ćemo posle njega. Uvek, i sedite i hodajte pravih leđa, da vam životni dah potpuno ispuni telo , a i da pokažete da ste prilično spremni za mogući teret koji ćete neko vreme, nekom putanjom spustiti negde. Nemojte se plašiti , sve rešive stvari su trenutne,prolazne, a sve velike i ozbiljne kada su tu ni ne znate, taj trenutak sigurno bude jako tih i neosetan.
Нема коментара:
Постави коментар